Сви причају о политици, боре
се за свој град, МНОГО их занима шта се дешава у политици...Док сам била мала
мислила сам да је политика нека поликлиника у којој решавају своје психичке, а
богами и физичке проблеме...Док сам била слатка мала цурица ја сам знала све
политичаре, и мене је то занимало...Као што и сами видите...Како то видите, ви
сте видовњаци, да не гледате кроз „МАГИЧНУ“ куглу???Ма неее!;) Да ме не
шпијунирате???Охххх, мој Боже!Ненене...Сабери се...Уххххх ххххх ххх!Па зато што
причам о политици!!!Хахахаха!А ево како сам и научила...
Једног јутра сам се веома рано
пробудила јер сам чула како се неки људи свађају... „Господине Николићу, како
можете да уништите народ својим лажима?“ –рекао је неки Тодоровић
„Реплика!Реплика!Молим реплику, не смете се вређати и вртети око једне теме,
заправо небитне темеее!“-рекла је нека Славица Ђукић Дејановић.Уххх!Већ сам се
пробудила, какав ужас!!!Брзо сам устала и ушла у другу собу.У другој соби није
било никога...Телевизор је био појачан до даске, а политичари, који тек уче да
буду политичари(јер се деру и вичу к'о мала деца), су само мумлали...Пре бих
гледала и неку најгору телевизију, само не тууу.... L Тако је и било,
с тим што нисам гледала најгору и најглупшу телевизију, већ моју
омиљену...Дошле су на ред и рекламе...па прекид програма...па опет
ПОЛИТИКААААА!Јој!Излудећуу!На свим каналима, само ПОЛИТИКА...Ништа ми друго
није преостало, већ да...ГЛЕДАМ ГЛУПОСТИИИ!Научила сам понеке политичаре и
њихове изјаве и цео дан сам причала те глупости, које тада нису биле глупости,
већ паметне ствари...И тако...Сат за сатом...Минут за минутом...Секунда за
секундом...Стотинка за стотинком...
И дошло је време за спавање...Таман
што сам заспала, почела сам да сањам политичаре...КАКВА НОЋНА МОРААААА!!!
Сви причају о политици, боре
се за свој град, МНОГО их занима шта се дешава у политици...Док сам била мала
мислила сам да је политика нека поликлиника у којој решавају своје психичке, а
богами и физичке проблеме...Док сам била слатка мала цурица ја сам знала све
политичаре, и мене је то занимало...Као што и сами видите...Како то видите, ви
сте видовњаци, да не гледате кроз „МАГИЧНУ“ куглу???Ма неее!;) Да ме не
шпијунирате???Охххх, мој Боже!Ненене...Сабери се...Уххххх ххххх ххх!Па зато што
причам о политици!!!Хахахаха!А ево како сам и научила...
Једног јутра сам се веома рано
пробудила јер сам чула како се неки људи свађају... „Господине Николићу, како
можете да уништите народ својим лажима?“ –рекао је неки Тодоровић
„Реплика!Реплика!Молим реплику, не смете се вређати и вртети око једне теме,
заправо небитне темеее!“-рекла је нека Славица Ђукић Дејановић.Уххх!Већ сам се
пробудила, какав ужас!!!Брзо сам устала и ушла у другу собу.У другој соби није
било никога...Телевизор је био појачан до даске, а политичари, који тек уче да
буду политичари(јер се деру и вичу к'о мала деца), су само мумлали...Пре бих
гледала и неку најгору телевизију, само не тууу....Тако је и било,
с тим што нисам гледала најгору и најглупшу телевизију, већ моју
омиљену...Дошле су на ред и рекламе...па прекид програма...па опет
ПОЛИТИКААААА!Јој!Излудећуу!На свим каналима, само ПОЛИТИКА...Ништа ми друго
није преостало, већ да...ГЛЕДАМ ГЛУПОСТИИИ!Научила сам понеке политичаре и
њихове изјаве и цео дан сам причала те глупости, које тада нису биле глупости,
већ паметне ствари...И тако...Сат за сатом...Минут за минутом...Секунда за
секундом...Стотинка за стотинком...
И дошло је време за спавање...Таман
што сам заспала, почела сам да сањам политичаре...КАКВА НОЋНА МОРААААА!!!
Mrak...Sedim na stolici...I....Osećam....da....se neko šunja...OUUU!!!Hhhhh...Da nije to duh???Možda vukodlak,baba roga?Uh...Baš se plašim...Kao da je to neki vampir,gospodin Mračković-Plašković, ha? :'( Moj Bože....! Moram brzo da uključim moju lampu...Ali...Brzo moram da odem do kuhinje da uzmem beli luk, tako ću upalšiti sve stanare mog malog skrovišta!!!UNIŠTIĆU IHHH!!!Hahahahahahaha!I...Pošto mi ono plašenje s beli lukom nije uspelo...znači da oni ne postoje....Hajde da uključim moju lampicu..Ahaaa!Imam ideju!Najbolje je da uključim moju lampicu u glavi i tako ću, kad bolje razmislim, prebroditi sve "noćne more"!!! I tako...Dok sam dobro razmotrila stvar, sve je izgledalo dobro...Ali nije, opet sam čula nešto, neke korake...Brzo sam došla do vrata i videla kako moja mama hoće da me probudi da krenem u školu.... Eto, tako se završio moj san, u školi je sve bilo dobro, naravno bez čudovištaaa!!!
Највише волим да гледам телевизију...А знам и зашто је волим....Зато што пуштају добре програме...Верујем да и ви волите да гледате ТВ.Ја највише волим да гледам програме"VIVA,Пинк,Ултра,Хепи,Фокс,Б=92,РТС 1 и РТС 2."Само........гледање телевизије уопште није здраво за очи,знате ли то?! :) Сада тренутно гледам РТС 1,не гледам га,већ слушам.Не могу да пишем и да гледам,мало је бесмислено...Одједном чујем "Данас је господин Зека Скочковић уплашио господина вука Вулета Храброг Плашљивца!"Молим? "Да,добро сте чули,али јесте да звучи мало лудо,зар не!?"ДА,БАШ ЛУДОООООО!!!!И ТО МНОГО ЛУДО!Брзо сам погледала у телевизор,кад оно рекламе!Их,каква штета!Мрзим рекламееее...Након 20 минута....Видех да је то био само ДИЗНИЕВ цртани!!!!Ала овај ДИЗНИ зна да насмеје....Одмах сам праснула у смех и причала смјући се да је овај ДИЗНИ баш занимљив!!!
Usnila sam divan san kako sam upoznala
pesnika Dobricu Erica,to mi je bio jedan od najlepsih snova!Sanjala sam ga kako
recituje kao zubor potocica i pise pesme o prirodi koja mi je jako draga!Bilo
je to vrlo interesantno,pa cak smo zajedno smisljali lepe pesme o
prirodi,setali smo se po zelenilu koje je mirisalo na prolece,bas kao sada!Tek
sto je zelenilo poniklo,odmah je poraslo najneznije cvece,a to su bile
visibabe,ljubicice,narcisi i jos mnogo lepih biljaka i trava.Kada odjednom
cujem neciji glas i odmah se probudim,pa to je bila samo moja mama,zvala me je
da idem u skolu!Jasam ispricala taj san
mami,ona je rekla da cu ga mozda stvarno videti.I to mi se desilo preprosle
godine. Bila sam jako srecna kada me je drzao u svom krilu.Nisam mogla da poverujem
da mi se ovo dogodilo!Pesnik Eric i ja smo zajedno na sceni govorili svoje stihove.Neverovatno,on-svoje,a
ja-svoje.ON-veliki i poznati pesnik,a ja mala devojcica zaljubljena u poeziju.Sada imam jednu zelju,a to je
da jos jednom vidim mog velikog prijatelja,da provedem dan ili bar jedan sat sa
njim.Verujem da bi on izasao meni u susret!!!
Tokom letnjeg raspusta bilo je toliko lepih dogadjaja koji
ce mi ostati u secanju.
Sada cu vam ispricati jedan od njih.
Osvanuo je divan suncan dan.More,talasi i sunce su me
inspirisali da napisem pesmu.Dok sam pisala,na terasi naseg stana,osetila sam
neko golicanje na svom obrazu.Zanesena pisanjem,ni slutila nisam sta me to
dodiruje.Pomislela sam da je to neki pramen kose,ali nikad nisam osetiila takav
dodir pramena.Kad odjednom ja dodirnu svoj obraz,kad ono to ne bese pramen kose
vec veliki skakavac!Ja sam ga sklonila s obraza,ali poce da se hvata za moju
ruku.Poksavala ja,pokusavala,ali nije bilo lako skloniti ga.Uplasena vrisnula
sam od straha trazeci neciju pomoc.Zelela sam da me neko spasi od neprijatnosti.Janin
tata mi je pritrcao u pomoc,uhvatio i bacio skakavca. Ja sam potrazila
skloniste u maminom zagrljaju,a skakavac je verovatno svoj poljubac platio zivotom…
Ostali deo dana
smo proveli u suncanju,kupanju i uzivanju u morskim carima,naravno bez
skakavaca!
